Da li ste nekada razmišljali o ... sapunu ?
Naravno, to u današnjim grešnim, liberalnim vremenima u kojima živimo može da bude i uz, izvesnu, dozu mašte, pomalo dvosmisleno pitanje.
Ipak, evo da vam ukratko to predstavim ovako, da li ste nekada razmišljali koliko košta jedna tona sapuna ? U poslu kojim se ja bavim, uglavnom razmišljamo u tonama. Ukoliko na primer jedan mali bar „dove“ sapuna, „Unilever“ multinacionalne kompanije košta oko 75 dinara . Prostom računicom izlazimo na to da otprilike tona sapuna košta oko 6000 evra. Poredjena radi, tona kukuruza košta oko 140 evra, tona pšenice oko 160 evra. Koliko košta tona jestivog ulja ? Ili čak na primer hleba, peciva i sličnog ?Šta mislite koje zemlje su uspešnije one koje proizvode sapune ili one koje proizvode kukuruz. Kao što često ističem u modernom svetu, poljoprivredici moraju da budu podržani, finansijski, jer je takva igra na svetskom nivou, ali to je neka posebna priča, zemlje koje prodaju ... pa ... sapun , imaće dovoljno novca da ih podrže u tome. Srbija je nekada imala desetak proizvodjača sapuna. Pri tome ne mislim, na ručne radionice i zanatsku izradu sapuna nego na prave fabrike kao štu one Unileverove, Kolgejtove, Črč-dvajtove , svuda po svetu ili one po Turskoj, Kini, Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj.
Od svih proizvodjača sapuna u Srbiji, na kraju je opstao samo jedan jedini : "Albus" iz Novog Sada. Albus inače ima odlične sapune. Na par mesta sam u megamarkete namenski išao samo da bih kupio „Baltic“ sapun, na primer, jer je bio pravog oblika , mirisa boje, dopadao mi se kako utiče na kožu. Od pre par nedelja, više ne mogu da ga nadjem u prodaji. Zapravo samo u nekim marketima u Beogradu je ostao samo jedan jedini sapun poslednjeg proizvodjača sapuna u Srbiji , Albusa, „Glicerinski sapun“ sa aromom bora odnosno ruže. To je sapun odličnog kvaliteta, i što je posebno zanimljivo pravi se od govedjeg loja, što je iz puno razloga koje sada ne mogu da objašanjavam, bolje od biljnih masti, kao što je čista palmina mast. Albusov sapun je odličan proizvod ... i nažalost, poslednji sapun iz Srbije koji možete da nadjete u marketima u Beogradu i to, uvek van visine očiju, što je važan faktor prodaje, smešten ili previše visoko, ili prenisko, skoro da je sakriven od pogleda kupaca.
I sada vi kažete ... O ČEMU TO PRIČA OVAJ ČOVEK ?! Pa u prodaji ima toliko domaćih sapuna, kao što je na primer Merimin „Dečiji sapun“ , zar ne ?
Nažalost, proizvodi se u Poljskoj.
Isto kao i svi drugi Merimini sapuni. Kada je Henkel kupio fabriku ugasio je proizvodnju sapuna. Zadržao je brendove kako bi još malo držao u zabludi potrošače, pakovao sapune u „TEN SAN“ brend. Medjutim , svi ti sapuni su bili proizvedeni u EU , van Srbije, i naša ekonomija nije imala nikakve koristi od njih.
Svi sapuni „Fresh“ brenda mada je etiketa na srpskom se proizvode u Turskoj.
Svi sapuni „Dr. Plant“ brenda se zapravo proizvode u Kini. Ne bih ni kometarisao kvalitet.
Svi sapuni domaćih robnih lanaca se proizvode u Hrvatskoj. Proizvodi ih "Saponia" . Svaka čast hrvatskoj državi na tome što ume da čuva svoju ekonomiju.
Većina robnih marki LIDL-a se proizvode u Poljskoj.
Dakle, zašto sve manje ima čak i Albusovih sapuna ? Šta je problem ? To su odlični sapuni, sadrže kumarin , glicerin, posebno su zanimljivi zbog spomenutog govedjeg loja, sve što je vrhunsko u sapunima mora da ima životinjske masti.Pa, recimo da je to vrlo komplikovana igra i velika igra. Velike multinacinalne kompanije će nastojati da iz čisto strateških razloga što više brendova, pogotovu lokalnih izbace iz igre. Jer kao što sam rekao, nije bitno ko prodaje kukuruz, a Srbija jeste veliki prodavac kukuruza, nego ko prodaje sapun i gde ga prodaje.
Da li znate koja je jedna od prvih fabrika u Srbiji koja je bombardovana 1999. godine ?
Ona koja je proizvodila natrijum lauril sulfat – drugim rečima – prosto - deterdžent. Zašto je fabrika deterdženta i antifriza imala takav strateški značaj ?
U pojedinim lancima i veleprodajama već ne možete da nadjete nijedan domaći sapun. Ne radi se o kvalitetu, ne radi se o ceni koju Albus može da ponudi , kao poslednji proizvodjač, radi se o – strategiji. Mislim da je to veoma loše.
Vi ?